ПРОГРАМ ЗА МЛАДЕ

ТРИБИНА

“ОСВАЈАЊЕ СЛОБОДЕ НА ФЕП-У"

KРЕТАЊЕ деце у миграцијама, ратовима и другим кризним ситуацијама

19. АВГУСТ, 18Ч, ФЛОРИДА

Kретања, бежања и селидбе пре свега деце, али и жена, мушкараца увек су емотивно исцрпљујући и пуни препрека, а све бива неупоредиво теже када се додају притисци рата, сиромаштва или културолошких разлика. Kроз разговор са стручним особама које дуго година раде са децом у покрету, чућемо искуства, упознати права, препознати своја предубеђења и разумети њихову ситуацију боље. Заједно ћемо научити како свако од нас може да помогне, а најважније је да не осуђујемо.

Између два дела разговора, погледаћемо кратки филм “Освајање слободе” у продукцији удружења грађана “Атина” које се деценијама бори против трговине људима и свих облика родно заснованог насиља, а пре три године подржали су оснивање Заговарачке групе жена са искуством насиља из мигрантске и избегличке популације. Приче о дискриминацији, али и храбрости, поносу, променама, имаћете прилику да чујете од њих самих.

Саговорнице:
Татјана Ристић, Save the Children

Након рада у издаваштву, односима са јавношћу, маркетингу и управљању пројектима у области образовања, филма и културе, придружила сам се организацији Save the Children 2016. године, у јеку избегличке кризе, бавећи се комуникацијама у хуманитарном контексту. Са променом ситуације и програма, из хуманитарног одговора који се бави непосредним потребама угрожене деце и породица које путују балканском рутом у програм који се бави дуготрајном кризом у вези са миграцијама на Балкану, променила се и њена улога. Тренутно ради као специјалисткиња за кампање и заговарање и кампање у канцеларији Save the Children за северозападни Балкан, фокусирана на повећање видљивости деце у покрету на Балкану, и заговарање за њихова права.

Маша Аврамовић, Центар за културу дечјих права

Маша Аврамовић је по вокацији педагог. Студије педагогије завршила је на Филозофском факултету у Београду, као студент генерације, верујући у педагогију као саигру науке и уметности васпитања и образовања усмерену на стваралачки раст и развој. Тренутно ради на докторској дисертацији на универзитету Södertörn у Шведској, у којој развија концепт "педагогије животности" и трага за питањима кроз која деца и одрасли заједнички истражују свет и своје место у њему. Поред тога у процесу је едукације за дечјег психотерапеута.

Оснивач је Центра за развој културе дечјих права у оквиру кога развија образовне програме у школама и вртићима, у области заштите деце, као и у институцијама културе и локалним заједницама. Активиста је за дечја права.

Посебно је посвећена истраживању перспектива деце о тешким животним искуствима кроз која пролазе, као и развијању партиципативних програма подршке деци. Осмислила је методологију за истраживање са децом у покрету, као и програме психосоцијалне подршке овој групи деце - "Игралиште у коферу" и "Kутије чудесног". Ови програми се могу остваривати у избегличким камповима, дневним центрима, локалним заједницама и у другим контекстима у којима се деца у покрету нађу.

Верује да су искуства и перспективе деце драгоцени путоказ за откривање њихових животних потенцијала, као и рањивости на које је важно да системи подршке имају адекватан одговор.

Irena Abdelalam Abdelmaksoud, специјалисткиња за децу/малолетнике без пратње, Инфо Парк

Завршила је студије Арапског језика, књижевности и културе на Филолошком факултету. У Инфо Парку ради од 2015. године на различитим задацима, од волонтирања и теренског рада до послова заштите деце. Има искуства у пружању логистичке помоћи избеглицама и мигрантима у Србији, културној медијацији, идентификацији рањивих случајева и упућивању да специјализоване организације и институције. Радила је као културна медијаторка за арапски језик и учествовала у креирању курикулума за обуку теренских радника „Родно засновано насиље и заштита деце“. Од 2019. године је ангажована као службеница заштите и специјалисткиња за заштиту деце без пратње, што подразумева вођење случаја, идентификацију рањивих случајева и даље упућивање. Kоординаторка је едукативних и програма за оснаживање дечака адолесцената из избегличке популације.

Лидија Ђорђевић, АТИНА Удружење грађана за борбу против трговине људима

Она има дугогодишње искуство у директном раду са девојкама и женама жртвама трговине људима и младима у ризику. Данас ради на позицији координаторке програма тима за подршку на терену, у склопу Атининог програма директне подршке за жене жртве трговине људима и родно заснованог насиља. Али то је само једна од ствари које ради, друго што је јако важно јесте да фацилитира радом Заговарачке групе која је ангажована на заговарању за унапређење система подршке, измене лоших политика и још опаснијих пракси, у директном раду са женама и девојчицама. Себе описује као активисткињу, боркињу за женска људска права и за свет једнаких шанси. Додаје No Pasaran јер толико дугујемо деци и младима.

Чланице Заговарачке групе “Women on the way” из Ирана, Нигерије и Чеченије

Заговарачка група “Women on the way оформљена је 2019. године уз подршку Удружења Атина, у оквиру програма подршке које УГ Атина спроводи за и са женама и девојчицама из избегличке и мигрантске популације. Чланице групе су жене које су напустиле земље порекла и данас живе, раде и настављају свој живот у Србији. Препознајући да је искуство сваке жене, девојке јединствено и аутентично, те да је Заговарачка група простор за обједињавање искуства и потпуну партиципацију у креирању одговора на изазове које миграције носе за жене, верујемо да је ово јединствена прилика да чујете њихова искуства и размените своја знања.

Разговор модерира новинарка Вања Ђурић, N1

Прошлогодишња добитница једне од награда за толеранцију, коју сваке године додељује канцеларија Повереника за заштиту равноправности.

Препознатљива углавном као репортерка која је, поред осталог, извештавала са румунско украјинске границе, током и даље актуелне украјинско руске кризе - рата у Украјини, са прошлогодишње Параде поноса, када су је десничарске групе опколиле и спречавале да извештава. Вања је била и једна од репортерки на јулским протестима у Београду 2020. године када ни новинари нису били поштеђени сузавца и опасности да буду повређени.

Пре доласка на Н1, као део тима Радио-телевизије Војводине, пратила је избегличку кризу у региону 2015. године и извештавала о протестима у Македонији као и о терористичком нападу у Kуманову.

За репортажу из Сребренице о 20 година од злочина у том месту, добила је и европску награду CIRCOM. Ауторка и коауторка филмова "Амин за злочин", "Ничији" и "Албанке су наше сестре".

Сарађивала са редакцијама Истиномер и BIRN - Balkan Insight.