ko_smo

”Луда шума”, Завод Федерација, KД Пинклец, Дечије казалиште Дубрава, из Љубљане, Чаковца и Загреба, (Словенија и Хрватска)
”Машта и Мим”, Позоришни студио Нада из Руме (Србија)
”Да и ре” , Отворени круг из Новог Сада, (Србија)
”Велико пужовање”, Зорин дом из Kарловца, (Хрватска)
”Вилинска заврзлама”, Хепи театар из Београда, (Србија)
”Бо-бо и Зу, први дан у вртићу”, Апарат театар из Сарајева, (Босна и Херцеговина)
”Лара у свјету животиња”, Kазалиште Смјешко из Загреба, (Хрватска)

ko_smo

Бити селектор-ка, значи преузети одговорност. (А бити одговоран је једна од три особине које сматрам најважнијим код људског рода, поред емпатије и хумора.) Дакле, шта ми преостаје, него да преузмем одговорност. (Два уздаха, један за крај претходне реченице, а други за почетак ове која следи.) При тзв. чистој свести и тзв. здравој памети, ненаговорена ни од кога и без икаквог притиска с било које стране, сама-самцијата одлучила сам се за наведених седам представа. Уназад анализирајући, рекла бих да сам се опредељивала за дела у која су необична за данашњу дечју публику, која развијају машту и отварају нове перспективе забаве и мишљења, а која то чине на буквално или пренесено еколошки начин, без обзира да ли је реч о очувању природе или о очувања односа међу актерима или односа са уметношћу, креативношћу и самим собом. Говорећи језиком ликовних уметности, трудила сам се да један од критеријума буде небаратање основним бојама или бојама у којима не постоји солидна количина белог и црног пигмента, тј. светлости и таме.

Две представе – Луда шума и Вучје срце - копродукционе трочлане дружине (Завод Федерација Љубљана, KД Пинклец Чаковец и Ђечје казалиште Загреб) допале су ми се толико да ми је жао што нисам могла предложити обе. Представе су занимљиве и драматруршки и редитељски и глумачки и сценографски и костимографски и на све могуће начине! Стилизације су духовите, довитљиве и луцидно изведене. Све је забавно, а тако да не корумпира јер је створено с пуно мере и укуса, а опет без икаквог устезања... Могу ја овако још!

Машта и Мим из Руме освојили су ме својом непосредношћу пантомимског, невербалног позоришта у овом пречесто напразно распричаном свету. Покрет једнако добро, а понекад и боље представља садржину тј. ситуације наших обичних живота кроз веома занимљиву и маштовиту форму. Машта и Мим подстичу имагинацију и представљају „нешто сасвим друго, ако не и треће, четврто и пето“ а поготово су важни за младу публику обично осуђену на многе осиромашене начине једва-уметничког комуницирања.

Да и ре Отвореног круга из Новог Сада представа је о низу бескрајних могућности за креативност и развијање креативности коришћењем сопственог тела, осетљивости и досетљивости. Лепота и лакоћа сценског звучања и значења која нам је доступна увек и на сваком месту, задивљујући су на начин паркур-уметности, само што ове даире Да и ре-а не захтевају снагу и храброст, него сензибилитет и духовитост. Забавно и поучно тако да враћа веру у оне помало заборављење, па наново нађене облике театра, а који не потиче из претенциозних кутија тзв. дворске уметности.

Велико пужовање Зориног дома из Kарловца је позоришни луткарски роуд муви какав одавно нисмо видели. Естетски ово је представа заиста високих домета, а на здрав и прав начин. Велико пужовање нас учи хуманости, љубави према природи и малим бићима као што је пуж, а такође нам показује да саосећајући с пужем и идентификујући се с њим, не морамо бити ништавни и спори, него можемо имати неограничене циљеве. Шта све на путу/одрастању може бити опасно, ко нас може појести, ко украсти, ко повредити непримећивањем, осим што је поучно, такође је и извор драмских ситуација за разбуктавање маште и мудру забаву.

Вилинска заврзлама, Хепи театра из Београда је акапелистички мини-мјузикл без сценографије. То је својеврстан час примењене лектире за најмлађи узраст, од израза АнаволимилованА који исто звучи и кад се чита с лева на десно и с десна на лево, преко архетипичности Црвенкапе, до дадиља из литературе за децу. Реч је о представи за уживање, учење и превазилажење сведености дечје забаве само на монитоско-електронску врсту. У Вилинској заврзлами то се, међутим, не покушава немогућим повратком на старо, већ се успева могућим настављањем ка новом које у себи може да има све чега се можемо досетити.

Бо-бо и Зу, први дан у вртићу, Апарат театра има мото: „Само се једном први пут иде у позориште!“ Представа је намењена деци најмлађег узраста, тј. она је за оне који још не говоре или су тек почели да се баве тим сумњивим занатом. Таква представа је свакако раритет и куриозитет: она се не базира на нама познатом позоришном реглиману и асортиману одавно рођених стваралаца и одавно рођене публике, већ на свему ономе што чини фришки свет тек доспелих међу нас и на даске и дашчице које живот значе. Представа комуницира покретом, звуком и бојама. И најзад, каква је то привилегија: у граду који нема позориште публика којој још нису избили први зуби већ може да види једну представу!

Лара у свјету животиња, Kазалишта Смјешко можда је најприближнија основном значењу, жељама и замислима ФЕП-а, тј. Фестивала еколошког позоришта. У свету сталног и све већег отуђења од природе и то не само у великим градовима, већ свуда где допиру телевизија, интернет и мобилна мрежна достигнућа, свака ствар која младе људе (од пет година па навише) заинтригира за живи свет у којем смо ми, људи, припадници најновије сорте, драгоцена је. Један излет у позориште, а затим један излет у природу могу бити почетак једног сјајног пријатељства и то не само за децу, већ и за све оне који о њима брину.

ko_smo