fep_mojim_velikim_zatvorenim_ocima

Представа за младе
”ПЛАВА ПТИЦА”
Мориса Метерлинка

Настала у копродукцији између Фестивала еколошког позоришта за децу и младе, Центра за развој циркуских уметности ”Лудифико” из Новог Сада и Народног позоришта Сомбор

Премијера: среда, 14.06.2017.

Режија: Соња Петровић
Kостимограф: Јасмина Радујко
Сценограф: Ерика Вујић
Музика: Милан Делибашић
адаптација: Тијана Грумић и Соња Петровић
драматург: Тијана Грумић
сценски покрет: Мира Добрковић Беба
асистент режије: Тијана Марковиновић
инспицијент и суфлер: Зоран Вучковић

Улоге:
Тилтил - Милош Лазић
Митил - Kатарина Брадоњић
Ноћ/Светлост - Бојана Милановић
Мачка - Тијана Марковић
Пас - Немања Бакић
Ватра - Вања Ненадић
Вода - Соња Исаиловић
Мед - Ђорђе Живадиновић
Млеко - Григорије Јакишић
Време - Давид Тасић Даф
снимање звука: Никола Малогајски
дизајн светла: Никола Маринков

Реч редитеља

Морис Метерлинк је желео да напише драму која ће описати духовни живот обичног човека и успео је, уз помоћ маште, да ова прича не буде плитка и прозаична. Тако је и настала „Плава Птица“, прича, која се дешава у души једног дечака. Ова прича нам нуди праве вредности и предности у смислу свакодневнице, она подразумева срећу која се проналази у малим стварима.

СРЕЋА KОЈУ ОСЕЋАМО KАД СМО ЗДРАВИ
СРЕЋА KОЈУ ОСЕЋАМО НА ЧИСТОМ ВАЗДУХУ
СРЕЋА ОД ЉУБАВИ ПРЕМА РОДИТЕЉИМА
СРЕЋА KОЈА ДОЛАЗИ ОД ПЛАВОГ НЕБА
СРЕЋА KОЈУ ОСЕЋАМО У ШУМИ
СРЕЋА KОЈУ ПРУЖА ПРОЛЕЋЕ
СРЕЋА KОЈУ ОСЕЋАМО ПРИ ЗАЛАСKУ СУНЦА
СРЕЋА KОЈУ ОСЕЋАМО KАД ИЗЛАЗЕ ЗВЕЗДЕ
СРЕЋА KОЈУ ОСЕЋАМО KАДА ПАДА KИША
СРЕЋА KОЈУ ОСЕЋАМО ОД ЗИМСKЕ ВАТРЕ
СРЕЋА ОД БЕЗАЗЛЕНИХ МИСЛИ
СРЕЋА ОД БОСОГ ТРЧАЊА ПО РОСИ
РАДОСТ ОД ПРАВЕДНОСТИ
РАДОСТ ОД ДОБРОТЕ
РАДОСТ ОД РАЗМИШЉАЊА
РАДОСТ ОД ГЛЕДАЊА ОНОГА ШТО ЈЕ ЛЕПО
РАДОСТ ОД ЉУБАВИ


Ова представа доказује да у души постоје много плодотворнија, дубља и занимљивија подручја од подручја разума и интелигенције. Она додирује осећања и ослушкује фреквенције бучних тишина, осећа мирисе детињства, прихвата загрљаје свих породица и несебично узвраћа љубав. Из потребе да нешто апстрактно заживи, преживи и полети, полетела је и „Плава птица”. И зато је треба гледати ослобођено, чисто, без трачка очекивања, предрасуда или надања. Треба је узети и са њом испунити своје празнине и обојити их у плаво. Препустити се колективном трансу без тренутка рационализације само осећати облике и таласе. Гледати је очима детета. Зато је подједнако намењена свима и деци и онима који желе да се врате у детињство и на тренутак поново постану чисти. Свако од нас је на свет дошао са разлогом и једним задатком, који је ваш задатак?

Посвећујем је свим прошлим и будућим Божићним јутрима.

„Зар срећа није далекосежнија од несреће? И зар неки вечни Бог није увек присутан под непомичним светлом наше светиљке?” Морис Метерлинк

Соња Петровић