„Ко то иште позориште?“ – први корак до заједничког решења

Поводом Светског дана позоришта 27. марта, Фестивал еколошког позоришта за децу и младе организовао је манифестацију „Ко то иште позориште?“, са жељом да на овако важан дан скрене пажњу на круцијалне проблеме са којима се суреће култура у Бачкој Паланци.

Манифестацију је отворила глумица Смиљана Маринковић, прочитавши поруку коју је поводом Светског дана позоришта послао Сајмон Мекбарни, глумац, писац, редитељ и саоснивач позоришта „Théâtre de Complicité“. (његову поруку у целости можете прочитати ОВДЕ) Сваке године један од истакнутих драмских уметника шаље поруку која се на Светски дан позоришта чита у позориштима широм света. Смиљана је истакла своје жаљење што она ту поруку, у свом родном граду, чита у биоскопу.

Паланачка публика је са нестрпљењем ишчекивала представу „Наши дани“, коју је пред пуном салом Градског биоскопа извео Радослав Миленковић. Како се и сама представа бави проблемима данашњег друштва, а између осталог и недостацима у култури, тако је била одлична увертира за панел-дискусију која је уследила.

Дискусију „Позориште у мом граду“ отворила је новинарка Сања Кљајић, напоменувши да је Бачка Паланка, иако град без позоришта, захваљујући Фестивалу еколошког позоришта за децу и младе створила младе професионалце, драмске уметнике и љубитеље позоришта. Глумац Радослав Миленковић истакао је значај постојања позоришта као институције у свим срединама:

„Дубоко верујем да је позориште неуништиво, већ хиљадама година. Оно постоји као место причања важних прича и у свим епохама је имало важну фукнцију. Наша је дужност да у мери свога дара оставимо неки траг свога времена. Позориште не постоји материјализовано, али остаје као слика нашег света и друштва. Оно је ту да подучава, прочишћава осећања, оно нас вентилира, оно нас чисти од наше смртности. Кроз свој дугогодишњи рад имао сам прилику да се сусретнем са многим позориштима и у малим срединама широм Европе. На њиховом примеру можемо да видимо да је позориште потребно и одрживо. Као што свака школа има своје запослене учитеље и професоре, галерије и музеји кустосе, тако и позориште мора да има запослене ансамбле, а радна места у култури су потребна и реална“, казао је Рале и додао да је одсуство потребе за позориштем забрињавајуће.

А да је потреба за позориштем и драмским стваралаштвом стварна, иако постоји одсуство саме институције, образложила је Смиљана Маринковић, дипломирана глумица:

„Као дете ја нисам ни имала прилике да гледам позоришне представе. Захваљујући ФЕП-у, та четири дана годишње, ми смо живели у позоришту. Сада постоји иницијатива Културног центра и Општине да се доводе представе, али у периоду када сам ја одлучивала о својој будућности она није постојала од стране оних који су одговорни да својим грађанима пруже оно што им је потребно. Мени је позориште било потребно и на моју срећу ја сам се остварила у Бањалуци, али и нажалост, јер сам отишла толико далеко од свог родног града. Али, некако му се увек враћам, да подржим Фестивал и било какву иницијативу која се тиче побољшања културног живота у Бачкој Паланци. Бесмислено је разговарати о томе да ли је некоме потребно позориште. Позориште је потребно свима, али нужно је прво разговарати о томе шта учинити да би се ono створило“, рекла је Смиљана.

Начелница Одељења за друштвене делатности Општине Бачка Паланка Мирослава Шолаја рекла је да је некада давно Паланка имала своје позориште и да без обзира на одсутво истог у данашње време и даље постоји квалитетна културна понуда у нашем граду. Међутим, конкретан одговор на питање – који су даљи кораци у решавању питања зграде позоришта – нисмо добили:

„Иницијатива да се ново позориште изгради на месту старог постојала је '90-их година и ми смо сви са нестрпљењем ишчекивали завршетак изградње. Тренутно траје судски спор у вези са том незавршеном зградом позоришта и свих околних зграда“, рекла је Шолаја.

Податак да је извођач радова објавио да продаје зграду за 800 хиљада еура коси се са чињеницом да је судски спор и даље у току. Из публике смо могли да чујемо да је изречена првостепена пресуда, међутим Шолаја није имала одговор на ову реплику.

Како је, без обзира на судски спор, у вези са незавршеном зградом позоришта, могуће и даље пронаћи начин и средства за стварање нечег новог, тако се директорка ФЕП-а Соња Петровић осврнула на прошлогодишњи пројекат „Градови у фокусу“:

„Прошле године сам предложила да Фестивал и Општина заједно напишу пројекат и да конкуришу за средства. Формирана је радна група у којој су се представници различитих културних иституција у Бачкој Паланци први пут нашли сви заједно на истом месту. Оно што смо се сви сложили јесте да је прва и основна тачка полазница недостатак културне институције као носиоца културних промена, тачније локалитета који би служио култури“, рекла је Соња и додала да је стуб пројекта била изградња Културног центра.

Како постоји зграда Музеја, коју је могуће реконструисати и санирати, тако је Општина добила средства у износу од 32 милиона динара за реализацију пројекта. Међутим, иако је постојала могућност за адаптацију већ постојећег простора у згради Музеја, одлуком Општине, тај простор остаће сала за физичко Основне школе Свети Сава, без обзира што је пројекат финансиран од стране Министарства за културу.

Директор Културног центра Бачка Паланка Марко Кнежић рекао је како је новац добијен од Републике довољан за финансирање само дела радова:

„Општина је дала додатна средства у износу од 17 милиона динара. Кључни проблем је што зграда Музеја није одржавана, а последњи радови, пре ових, десили су се пре више од 40 година. Сала која се налази у тој згради користи се у сврхе извођења часова физичког васпитања Основне школе Свети Сава. Они не располажу својом салом, па је одлучено да је тај простор ипак потребнији њима“, рекао је Кнежић. Он је напоменуо да без обзира што Бачка Паланка нема позориште, она има позоришну делатност – Позоришно пролеће, Позоришну јесен и људе који се аматерски баве позориштем.

Смиљана Маринковић скренула је пажњу да се мора размишљати и о професионалном позоришту:

„Морамо да се бавимо и квалитетом садржаја који се овде (у Бачкој Паланци) пласира. Ми због техничкиих немогућности не можемо да доводимо представе због којих бисмо могли да кажемо да смо нешто велико урадили“, рекла је Смиљана.

Директор КЦ-а рекао је да ће они радити на томе да се биоскопска сала адаптира и унапреди за извођење правих представа. По његовом мишљењу најреалније је уложити у тај простор. Директорка ФЕП-а Соња Петровић са овом констатацијом није се сложила:

„Не можемо ствари називати погрешним именом. Ако је нешто биоскопска сала, то не може бити и позориште. Један простор не може да служи свему. Позориште то не трпи, оно не може да трпи компромисе. Ми смо спремни да издвојимо своје време и енергију у стварање нечега што је преко потребно, али ви (надлежни) немате довољно слуха за нас и потребе грађана“, рекла је Соња.

Током дискусије дотакли смо се и теме самих општинских конкурса, њихових правилника и конкретне расподеле средстава, међутим, како су Кнежић и Шолаја током дискусије у више наврата споменули да они немају компетенцију и надлежност за решавање ових проблема, одговоре нисмо добили.

Велики број младих људи у публици бурно је реаговао на све изречено, а сви који су добили реч рекли су како не желе више да слушају празне приче и напамет научене реченице надлежних. Публика је дошла до заједничког закључка да погрешни људи седе у име надлежних институција, јер они ни на једно питање немају конкретан одговор. Заједнички предлог свих је да не треба причати о старој згради позоришта, јер она никада није ни била позориште, нити ће бити. Постоји потреба да се уложи у нови пројекат, у нову локацију, али изгледа не и жеља од оних који су надлежни за реализацију тог потенцијалног пројекта.

За крај, директорка ФЕП-а Соња Петровић закључила је како је за почетак потребно да причамо о проблему и да се свако кад оде својој кући запита – шта је могуће даље учинити.
„Ко то иште позориште“ нам је показало да Бачка Паланка заиста иште позориште, тачније њени грађани, али да без подршке оних који седе у згради Општине и даље све остаје на нивоу маште и жеље ентузијаста и младих професионалаца. Више о самом догађају погледајте овде:
http://backapalankavesti.com/2018/03/29/svetski-dan-pozorista-obelezio-se-i-u-gradu-koji-jos-uvek-nema-pozoriste/
http://backapalankavesti.com/2018/03/22/ko-iste-pozoriste-u-backoj-palanci-video/