23. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade

Šta smo hteli da kažemo kada smo rekli da na stvari gledamo “MOJIM VELIKIM ZATVORENIM OČIMA”

Ima nešto čudno iza moga oka. Tamo su leptiri veći od slona. Od oblaka vam je griz, sasvim malim zamahom ruke on peca mesec. Kapljice vode su okeani u kojima žive sijalice i rezanci, a ja u njima plivam, po njegovoj površini vozim bicikl, družim se sa kengurima. Kenguri su mašinovođe za brze pruge piškotine. Ali voz nije voz, onakav kakav ga vi znate. Voz je čiviluk i na njega možete da otkačite do ludila ili viljušku. On putuje od kamina do slavine. Lepo je kod slavine, plavo je, ali ne morate tamo ako ne volite tobogane. Viljuška ne bode. Ona je gumena i mnogo velika dama pikova. Velika su i prostranstva, veliko je i Sunce, veće od najvećeg šestara. Sve je najveće, ali je tu, na dohvat ruke, samo za mene stvoreno i mekano, vazdušasto, penušavo… Pogodno za skakanje i za spavanje, za ljuljuškanje i štucanje. I svi smo tu, na vrhu jednog prsta, možda kažiprsta. Tu je ceo svet i činovnici i balerine, i vilin konjic i bele rade i ringle i uzbuđenja. Svi na vrhu jednog malog prsta, možda kažiprsta, koji je najveći palac na svetu jednog patuljka. I sve je plavo, plavo, plavo i beskrajno kao da je bez kraja, a u stvari je na kraju početak, a svaki početak je i kraj, iako kraja ni nema. I ima jedan vodopad, tamo teku lepe reči rečne, neizrečne. Svakako smeha ima. I onda me boli stomak, da li od griza ili suncobrana, bogomoljka će ga znati. I ja se trudim da oči širom zatvorim, a za to treba mnogo snage ili jedan pirinač. Planete su pogodne za jo-jo, a ja to volim, da čekam da mi se vrati u talasima. Svet kao oseka i plima. I tamo se puno smejem i drugačije šetam. Međutim, kada oči opet otvorim, više ništa nije isto. Sada, kada znam skrivene tajne svih stvari koje se predstavljaju u dosadnim oblicima, rečima i formama i prave se da samo jedno znače, ja im namignem jednim okom i onda mesec zna da ja znam da je on sir. I svi oni sada znaju da ja znam da ništa nije onako kako jeste, kada znaš da gledaš svojim velikim zatvorenim očima. I neka neko samo pokuša da mi kaže da moja olovka služi za pisanje, odmah ću ga na njoj poslati direktno do sira, pa nek zove kengura u pomoć.

VIDIMO SE NA FEP-u, jer tamo su kuće od čokolade!