„Девојчица са шибицама“
Представа „Девојчица са шибицама“, настала по мотивима бајке Ханса Кристијана Андерсена, у копродукцији Фестивала еколошког позоришта за децу и младе, Позоришта младих Нови Сад и Удружења Слобода нема цену.

Бајка је прича о чудесима која се не могу збити. Реч бајка потиче од речи „бајати“ што значи „лечити бољку тајанственим речима“. Бајке најчешће имају срећан крај, јер правда на крају побеђује. Све бајке почињу са: „Једном давно...“.
„Девојчица са шибицама“ је представа о деци у покрету. О деци којој је улица дом. О деци у коју често не желимо да гледамо. О њиховим бајкама. Представа о детињству. О смрти. О емпатији. О трафикингу и страху. Представа о нади и љубави. „Девојчица са шибицама“ је представа за децу и родитеље, и бајка која нас учи да гледамо у људе, а не у звезде, те да срећан крај стварамо управо ми.
Чврсто верујемо да је дужност свих нас да допринесемо унапређењу положаја деце, посебно оних најугроженијих као што су деца у покрету. Зато позивамо Вас – родитеље, медије, наставнике, социјалне раднике, професоре и све оне који желите да стварамо генерације које ће градити солидарнији, брижнији и свет у коме влада једнакост и љубав позивамо да заједно са нама сазнате ДА ЛИ ОВА БАЈKА ИМА СРЕЋАН KРАЈ?
Ауторски тим представе:
Редитељка: Соња Петровић
Драматуршкиња: Мина Петрић
Стручне сараднице: Добрила Марковић, правница и Јелена Сокић, психолошкиња
Костимографкиња: Јасмина Радујко
Сценографкиња: Катарина Келић
Композитор: Игор Сакач
Дизајнер светла: Никола Маринков
Асистенткиња редитељке: Милица Вукмановић
У представи играју:
Кристина Савков
Вера Хрћан Остојић
Ервин Хаџимуртезић
Алекса Илић
Данило Миловановић
Организаторка: Ивана Тодоровић
Инспицијенткиња и суфлерка: Снежана Велимировић
Светло мајстор: Никола Маринков/ Зоран Јандрић
Тон мајстор: Милош Ромић
Декоратери: Немања Зорић, Милош Радаковић, Никола Микулић
Гардероберка: Марина Перић
Кројачица: Никодинка Фолић
Шминкер: Горислав Видаковић
Шеф технике: Стеван Антић
Сарадница за набавку: Гордана Илић
Директор Позоришта младих Нови Сад: Михајло Несторовић
Менаџерка за продају и маркетинг: Радмила Симеуновић
Сарадник за информисање: Милош Савин
Интерпретација музике:
Игор Сакач – клавир, гитара
Филип Грубач – клавир, гитара
Петар Бањац – бубањ
Стефан Ситхалер – гитара, кларинет, снимање и обрада звука
Пратећи вокали:
Свјетлана Вукомановић
Марина Козаченков
У тексту су коришћени цитати из књиге „Поздрави неког“ В. Огњеновић и Б. Нешића.
Захваљујемо се Свратишту за децу и младе Града Новог Сада на подршци.
РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ СОЊЕ ПЕТРОВИЋ
„Позориште има моћ да о најстрашнијим темама са децом разговара на језику душе. Оно је зато дужно да учествује у ланцу образовања, едукације и развоја деце и младих, као и да потеже озбиљне теме у циљу припремања деце за свет у коме треба да изграде друштво које је солидарно, емпатично и правично. Свет у коме свако дете има право на живот, сигурност и љубав, а не онај у коме једно дете жели да се претвори у једну тачку. Ова представа контекст бајке за коју мислимо да се догађала некада давно ставља у садашњост, и поставља питање ко су девојчице са шибицама данас и каквим опасностима су изложене? Она је подједнако намењена деци старијој од дванаест година као и родитељима, са идејом да покрене разговоре деце са родитељима, бакама, декама, наставницима, јер ово је прича о индивидуалној одговорности која се крије иза колектива.“
РЕЧ ДРАМАТУРШКИЊЕ МИНЕ ПЕТРИЋ
„Пре око пола века једно дете је, немајући кога да поздрави, свом васпитачу рекло: „Поздрави... Поздрави неког“. Истоимена књига, која садржи изјаве деце из Центра за социјални рад и Прихватилишта за децу и младе (Огњеновић и Нешић), послужила је у стварању текста представе „Девојчица са шибицама“. Користиле смо се аутентичним исповестима са жељом да неадресирани поздрави невидљиве деце допру до сваког ко је спреман да их чује. Ова представа може да баци светло на мрак у ком живе деца која раде на улици. Макар то светло било – пламен шибице.“
Прва проба: 16.03.2021.
Премијера: 16.05.2021.
Која питања деца могу да вам поставе након представе „Девојчица са шибицама“ и како да одговорите на њих?
Шта је трговина људима?
Трговина људима подразумева продају и куповину, тј. држање неке особе у циљу експлоатације, као и све друге радње које могу бити део тог процеса (нпр. превоз, скривање, чување и сл.). До експлоатације увек долази и експлоатација се увек спроводи употребом силе, претње, преваром, злоупотребом овлашћења и/или злоупотребом тешког положаја жртве, отмицом или на неки други начин. Када се ради о трговини децом, није важно које средство је употребљено, тј. говоримо о трговини људима иако није било елемената претње, принуде, злоупотребе положаја и слично. Такође, пристанак жртве на експлоатацију не мења чињеницу да се ради о трговини људима и да је то кривично дело.
Циљ трговине људима је остваривање зараде (или неке друге користи) кроз експлоатацију, било да се ради о сексуалној експлоатацији, принудном раду, принудном просјачењу, принуди на вршење кривичних дела, илегалном усвојењу, принудним браковима, трговини органима или неком другом облику.
У пракси, жртва трговине људима може да буде свако, и мушкарци и жене, и дечаци и девојчице, независно од свог порекла, година, националне припадности, образовања, социјалног статуса или неке друге особине.али постоје групе које су у повећаном ризику.
Трговци људима могу да буду организоване криминалне групе или појединци, непознате особе, али и особе од поверења - сродници, чак и чланови уже породице, као и људи које жртва познаје дужи временски период.
Трговци људима искоришћавају тежак положај у ком се жртва налази, сиромаштво и жељу за бољим животом. Услед пандемије и трговина људима се преселила на интернет. И друштвене мреже знају бити места где трговци људима врбују жртве. Важно је водити рачуна са ким се комуницира и који се подаци деле на друштвеним мрежама. Деца и млади треба посебно да воде рачуна о заштити на интернету, где се жртве врбују.
Важно је да се едукујемо, да знамо да препознамо ризичне ситуације и да будемо информисани о томе коме се можемо обратити за помоћ.
Ко су деца која живе и раде на улици – деца у покрету?
Карактеристике деце у покрету су: екстремно сиромаштво, социјална искљученост, дискриминација, отежан приступ школству и здравственом сиситему, са или без родитеља или старатеља. Деца која спадају у категорију деце у покрету, изложена су ризицима од неадекватне бриге, економске и сексуалне експлоатације, злостављања, занемаривања и насиља. И поврх свега, њихов лош положај угрожен је додатно ситуацијом насталом услед пандемије.
Појам „деца у покрету” подразумева феномен деце која мигрирају, као што су избеглице, интерно расељена деца, тражиоци азила, деца жртве трговине људима и деца укључена у живот и/или рад на улици и која су током тих миграција посебно изложена ризицима.
Врло често ову децу можемо да видимо како просе на улици, певају и играју за новац или жонглирају на раскрсницама. Некад су ова деца весела и расположена, некад тужна и повучена, а некад могу да буду и безобрана и да реагују бурно.
Сасвим је разумљиво да се често запитамо - како реаговати?
Оно што свакако не треба да радимо јесте да окрећемо главу на другу страну. Деци која живе и/или раде на улици је потрбна наша заштита. Просјачење је увек угрожавање права детета. Принудно просјачење и принудно вршење кривичних дела представљају трговину људима, а врло често уз то иде и сексуална и економска експоалтација и увек их је потребно пријавити институцијама.
Да ли сву децу која просе на то присиљавају родитељи?
Често су родитељи ти који децу присиљавају на рад и просјачење. Ипак, важно је знати да није увек тако. Дечији рад, али и сама трговина људима укорењени су у сиромаштву. Према подацима УНИЦЕФ-а у Србији,115.000 деце живи у апсолутном сиромаштву, док је додатних 30,2 одсто у ризику да падне испод линије сиромаштва. Глобалне процене указују на то да је око 120 милиона деце, старости између пет и 14 година, укључено у дечији рад.
Дечији рад и сама трговина људима укорењени су у сиромаштву и недостатку пристојног рада за одрасле, недостатку адекватне социјалне заштите, као и неуспеху да се осигура да сва деца похађају и заврше школу.
Како разговарати са децом о смрти?
1. Будите искрени
Реците истину о ономе што се десило. Дајте објашњење детету зашто сте тужни, то ће помоћи детету да научи како да тугује. Млађа деца можда не знају шта значи смрт, па им објасните једноставним речником. На пример: „Умирање значи да је бакино тело престало да ради. Не може више да дише, да се креће или да те мази“.
Не избегавајте речи као што су смрт, мртав или умрети. Многи родитељи сматрају да је коришћење таквих речи узнемирујуће и радије користе фразе попут: „преминуо“, „изгубљен, „заспао“. Употреба реалних речи за описивање смрти помаже у процесу туговања. Ако кажете да је неко „отишао“ или „заспао“, дете би могло бити збуњено или уплашено. На пример, дете коме се каже да је неко „заувек заспао“ може да се уплаши спавања, јер се уплаши да се и оно никада неће пробудити.
Дозирајте информације. Процените колико ваше дете може да поднесе и покушајте са давањем информација у малим количинама. Одговарајте искрено на питања која дете поставља. Не плашите се да делите успомене. Понекад се родитељи плаше да разговарају о особи која је умрла, мислећи да ће то нанети бол и тугу другима. Истраживања показују да туга због поновног живљења успомена или размене прича заправо помаже у туговању.
Немојте се плашити да кажете: „Не знам“. Не можемо и не треба да имамо све одговоре, посебно у време туговања. Корисно је рећи детету да не знате одговоре на нека питања, попут: „Како је деда умро?“, „Шта се дешава са тетком када се сахрани?“ и слично.
Не избегавајте разговор јер се осећате нелагодно или не знате шта да кажете. Понекад само додир или загрљај могу пружити велику утеху. Не мењајте тему када дете уђе у собу. То ставља знак табуа на тему смрти. Уместо тога, прилагодите своје формулације и ниво информација када је дете присутно.
2. Покажите осећања и помозите детету да разуме своја осећања
Будите спремни за разне емоционалне одговоре. Дозволите детету да тугује на свој начин. Дете може бити узнемирено, а можда и бесно, или ће деловати да реакција потпуно изостаје. Допустите детету и да ћути о смрти. Прихватите дететове емоционалне реакције. Не постоји прави начин за туговање. Не стављајте временско ограничење на туговање.
Плачите. Плачите заједно. Не скривајте тугу од детета. Дајте детету до знања да је нормално и здраво плакати и осећати се тужно након значајног губитка.
е мењајте своју дневну рутину. Деци је потребна доследност. Покушајте што је више могуће да одржавате уобичајене дневне рутине код куће и на послу. Такође, потрудите се да дете и даље учествује у својим уобичајеним активностима попут школе и друштвених догађаја.
Смрт НЕ забрањује смех. То што ћете се насмејати успоменама или тренуцима са вољеном особом сигнализира колико је њихово присуство било важно у вашем животу.
3. Укључите дете у процес туговања
Дозволите детету да учествује у ритуалима. Пустите их да сами изаберу да ли желе да присуствују или не. Немојте их присиљавати или се љутити ако не желе. Ако желе, пустите их да учествују у одабиру одеће за преминулу особу, фотографије за спомен, да напишу песму или текст. То ће им помоћи да стекну осећај контроле над губитком.
Припремите дете за оно што ће видети на сахрани. Реците деци шта ће видети, ко ће бити тамо, како се људи могу осећати и шта ће радити. За малу децу будите прецизни у описима како ће изгледати околина. На пример, опишите ковчег, одећу и како ће тело бити постављено, разговарајте о томе где је тело, ако је у затвореном ковчегу или је већ закопано. Објасните шта може да очекује, на пример:"Много људи који су волели баку ће бити тамо. Поп ће певати, а неки ће се молити и разговарати о бакином животу. Људи ће можда плакати и загрлити се. Људи ће нам говорити: "Жао ми је." или, „Моје саучешће.“ То су љубазне ствари које треба рећи породици на сахрани. Можемо рећи „Хвала“ или „Хвала што сте дошли“. Можете остати близу мене и држати ме за руку ако желите “.
Припремите дете за будућност без вољене особе. Разговарајте о томе какав ће бити осећај славити рођендане, годишњице, празнике и посебне тренутке без вољене особе.
Припремите се да често разговарате о мислима и осећањима. Вероватно је да ће дете постављати питања о смрти наредних дана, недеља и месеци. Будите доступни за таква питања, јер је туговање процес.
Не заборавите да се бринете о себи. Родитељи понекад забораве на бригу о себи током туговања. Деца уче шта виде, па будите узор самопомоћи у критичним тренуцима.
Честа питања и одговори:
- Зашто је неко умро?
- Хоћеш ли и ти умрети? Хоћу ли ја умрети?
- Шта се дешава кад умреш?
- Неочекивана питања.
- Шта ако се дете растужи ако види да сте Ви тужни?
Ваше дете покушава да схвати смрт. Можда ће желети да зна шта је узроковало смрт, па покушајте да одговорите на питање на нивоу вашег детета. На пример: „Дедино срце је било веома старо и није радило како треба. Лекари су покушали да га поправе, али је имао врло тешку болест коју нису могли да поправе“.
Ваше дете би могло почети да схвата да би људи које воли могли да умру. Добра је идеја да свом детету дате до знања да већина људи најчешће умире онда када су заиста стари и веома болесни.
Начин на који ћете одговорити на ово питање зависи од личних или религијских уверења породице. Можете разговарати са својом децом о овим веровањима. Многи људи проналазе утеху у томе што својој деци дају нешто на шта ће се усредсредити када размишљају о особи која је умрла. На пример: „Кад видимо звезду на небу, можемо размишљати о баки“. Ипак, избегавајте да кажете да је умрла особа „отишла на небо“ или „Бог га је узео“. Дете би могло да се уплаши да ће Бог доћи и по њега.
Шта год да кажете детету, корисно је ако и Вас утеши. Тако дете може видети да то сматрате умирујућим.
Ваше дете може постављати питања која изгледају помало чудно, попут: „Да ли се деда осећа хладно када је мртав?“ или „Може ли ме бака сада видети?“ Покушајте да одговорите на ова питања, јер помажу детету да разуме шта је смрт.
У реду је да дете види да сте тужни или да плаче. Али, такође је важно да детету објасните своја осећања. На пример: „Плачем јер је деда умро и осећам се веома тужно што га више никада нећу видети“. Деца немају увек речи којима могу да изразе своја осећања. Можда ће им требати ваша помоћ да разумеју, именују и изборе се са својим осећањима.
КОМЕ СЕ МОЖЕТЕ ОБРАТИТИ У ВЕЗИ СА ДЕЦОМ КОЈА ЖИВЕ И РАДЕ НА УЛИЦИ?
- Позвати полицију на број 192
- Управа криминалистичке полиције на 011/247-10-19 или 064/724-10-19 или им писати на мејл: ukp@mup.gov.rs
Пријавити случај лично у локалним организационим јединицама Министарства унутрашњих послова Републике Србије, полицијским управама, полицијским станицама. - Позвати Центар за социјални ради или упутити дете да им се обрати.
Број Центра за социјални рад у Новом Саду је 021/2101-403 и налази се на адреси Змај Огњена Вука 13. - Упутити дете на Свратиште за децу и младе.
Број Свратишта у Новом Саду је 021/533-232 и налази се на адреси Булевар ослобођења 39. - Позвати Центар за заштиту жртава трговине људима за пријаву сумње на трговину људима на телефон 063/610-590 или електронским путем: centar@centarzztlj.rs
- Обратити се неким од организација које се баве спречавањем трговине људима, попут:
- НВО Атина: 061/63-84-071 (24/7 – дежурни телефон), office@atina.rs
- АСТРА: 011/785-0000, 0800/101-201 (бесплатне СОС линије), sos@astra.rs
- СЛОБОДА НЕМА ЦЕНУ: sloboda.nema.cenu@gmail.com