NIKOLIN I ISIDORIN DNEVNIK SA FESTIVALA SVITACA (HOLSTEBRU, DANSKA)

Od 1. do 3. septembra u malom gradu na zapadu Danske, Holstebru, održao se treći po redu Ildfluefest ili Festival svitaca. Organizatori Festivala su Ikarus Stage Arts, pozorišna trupa, čije smo dve predstave “Odjeci slavlja” i “Metamorfoze” gledali na Fep-u ove godine. Naši Isidora i Nikola su na poziv organizatora posetili Festival i kroz tri festivalska dana pisali dnevnik kako bi vam preneli atmosferu IldflueFesta-a.

PRVI DAN

Znali smo da sav program prvog dana Festivala počinje posle podne. Ali, na našu sreću, kao gosti pozorišta, imali smo priliku da pogledamo i prepodnevni progam. On je bio isključivo namenjen za decu iz vrtića i za devojke iz baletske škole, gde je svako imao priliku da pokaže i odigra svoje korake, kako oni, tako i domaćini pozorišta, sa gostima iz Indije i Čilea. Kada smo pogledali sve plesne performanse, na bini su nas dočekala deca iz osnovne škole sa pripremljenim numerama. Gitare, bubnjevi, klavijature, prateći vokali - sve je bilo postavljeno za pravi bend! I još ksilofon. Pardon, dva ogromna ksilofona!

Nakon živahnog prepodneva, još više smo se razigrali! Samo ovog puta u dvorištu sa pogledima usmerenim na krov Odin teatra na kom su stajali članovi Ikarusa i muzikom najavili početak Festivala.

Program je zvanično mogao da počne, a mi smo se odmah smestili u jednu od sala i pogledali plesnu predstavu iz Danske “Korak po korak”, čiju je koreografiju osmislila Julie Schmidt Andreasen.

Sledeća predstava održala se na većoj sceni sa većom publikom. U pitanju je bilo Nacionalno pozorište sa Grenlanda i predstava “Iza horizonta”. U priči se radilo o dvojici od mnogih učesnika grenlandskih ekspedicija, tokom 19. i 20. veka, čija imena nisu bila na vrhu istorijskih knjiga. I o tome kako su njihovo lokalno znanje i prilagodljivost bili neophodni na tim putovanjima. Predstava je oblikovana kao dokumentarni film - uživo, gde se radnja odvija na sceni, a sama priča se vidi na belom ekranu. Jedna zanimljivost jeste da je glumac zapravo pričao priču svog davnog pretka.

Poslušali smo i zanimljivu prezentaciju o višedecenijskom radu pozorišta Albatross iz Švedske, čije su ekološke predstave izvođene širom sveta. I za kraj dana, pogledali smo predstavu naših domaćina “Metamorfoze”. Ostali smo oduševljeni njihovom izvedbom pesme “Niška banja” u kojoj smo zajedno sa njima (iz publike) pevali na sav glas.

DRUGI DAN

Broj stanovnika u gradu Holstebro je sličan broju stavnovnika u Bačkoj Palanci. S toga, kad se održavaju događaji u centru - svi meštani ih proprate. Šta više, izolovani su od buke iz saobraćaja jer je ceo centar jedna velika pešačka zona. Tako da je plan drugog dana Festivala bio da se održi u centru Holstebra, gde će se na više lokacija izvesti kratak program i ljudima predstaviti Festival. Tog dana smo i mi postali učesnici! Zajedno sa članovima iz organizacije i volonterima Festivala bili smo zaduženi da nosimo kineskog zmaja. Bio je to pravi podvig! Nas jedanaestoro neustrašivih učesnika sinhronizovanog koraka, sa ubrzavanjem, usporavanjem, vijugavo kroz prolaznike, najavljivali smo nadolazeće perfomere.

Ansambl Ikarus svirajući instrumente kao sto su gitara, harmonika, klarinet, truba, timpan, saksofon, daire, flauta, violina, obučeni u jednoroge razmrdali su ceo grad. Plesali su se i različiti stilovi indijskog plesa u kom smo mogli zapaziti njihove haljine u jarkim bojama kako sijaju kao i sunce tog dana! :D

Svi su đuskali u njihovom ritmu, a tokom čitave povorke zvuk su upotpunjavali ulični svirači. “Aarhuspanti Murga” sa svojim perkusionistima, plesačima i žonglerima napravili su pravu karnevalsku paradu. Ceo tok čitave povorke vodio je do baletske škole gde su nas dočekale učenice i izvele njihove koreografije. Nakon njih usledila je pozorišna trupa “Kosmos Good Life” sa performansom u kom dve džinovske lutke pričaju ljubavnu priču.

Ono što je bilo magično u svemu tome jeste cela neizvesnost programa, pomalo spontana, ali ipak dobro organizovana sa velikim brojem ljudi.

TREĆI DAN

Treći dan Festivala održan je u Trekantenu, delu grada u kom žive imigranti koji još uvek čekaju odobrenje boravišne vize. Živeći na samoj margini danskog društva, deca - naseljenici Trekantena nemaju dovoljno kulturnog sadržaja. Zato smo ceo dan proveli zajedno sa njima, gde smo se zabavljali, plesali i gledali performanse iz različitih delova sveta: Indije, Šri Lanke, Čilea, Španije, Škotske, Grenlanda,...

Na samom zatvaranju Festivala pokazali smo ono što smo naučili prvog dana dolaska u Dansku. Napravili smo krug oko mesta na kom smo zasadili drvo jabuke i odigrali ples sa Šri Lanke i tako opet bili učesnici ovog Festivala.

Otišli smo avionom, prevezli se vozom i provozali biciklom. Upoznali pola sveta pričajući srpski. Obišli gradove u ciglicama i sunčali se u jaknama.

Danska – jedna ogromno puzla, koju ćemo opet posetiti i složiti u celinu.

Isidora i Nikola