Невидљиво – видљиво

Историја пантомиме

фото: Мила Пејић

Сигурни смо да када помислите на пантомиму прво што вам падне на памет су Французи у црно белим оделима и белом шминком преко лица који збуњују туристе. Да ли сте се икада запитали како је пантомима уопште настала као форма уметности? Како смо дошли до јаке беле шминке и какве везе с тим имају Французи? Хајде мало боље да погледамо одакле нам долази ова врста позоришне уметности.

Појава пантомиме датира још из Старе Грчке, где су се покрети тела користили као изражајно средство. Каснији облици пантомиме укључивали су употребу маски, док се то напослетку није претворило у тешку белу шминку која је наглашавала мимику.

Свој врхунац пантомима је досегла у Италији током XVI века, у форми Comedia dell’Arte. На почетку, користиле су се маске са пренаглашеним комичним изразима лица, како би привукли пажњу публике и допунили своје акробатске наступе типским ликовима који су били препознатљиви по маски и костимима. Најпознатији међу њима, био је Арлекино, приглуп и прост слуга у шареном, чији је главни адут била акробатика. Пантомима се у овом периоду ослањала на груб и суров хумор.

За форму пантомиме коју данас поседује, можемо захвалити Жан Гаспар Батист Дебуроу, уметнику париског позоришта Фунамбул. Он је оснивач тужног лика заљубљеног Пјероа, који су његови наследници наставили да приказују и развијају тако да је стекао општу препознатљивост, готово сразмерну Арлекину.

Имена која је важно да напоменемо када је развој пантомиме у питању су дефинитивно Етјен Декру и Марсел Марсо. Етјен Декру је кроз своју школу пантомиме створио нови облик ове уметности. Његов приступ пантомими омогућио је глумцу већу слободу и иде даље од анегдоталне уметности која се служи конвенционалним гестовима како би створила привид појаве или предмета. Укратко, Етјен је учинио „невидљиво видљивим“. Етјена наслеђује Марсел Марсо који је поставио темеље савремене пантомиме и развио још један препознатљив карактер - Бипа, који је увек носио кратак сако и сламени шешир.

Када говоримо о савременој пантомими, постоје две подврсте, буквална и апстрактна пантомима. Ове облике пантомиме можемо и комбиновати. Буквална пантомима садржи главног лика и приповеда причу са заплетом на начин на који је публици забаван, пријемчив и лако разумљив. Док у апстрактној пантомими не постоји конкретан заплет, већ је фокус на стварању мисли, слика и осећаја, које су најчешће везане за озбиљне теме и представља интуитивно искуство.

Данас је пантомима развијена форма уметности где се употребом целог тела преносе емоције, причу и осећај. Уколико желите да научите више о пантомими или погледате неку представу, Међународни фестивал пантомиме је право место за то. П(х)антомфест се одржава већ девет година за редом у Врању, како би у уметнички процес активније укључио глуве и наглуве особе, али и генерално упознао публику са овом формом позоришне уметности.

Текст: Вања Степановић

фото: Мила Пејић